GOST VLASTIMIR RISTIĆ 21.04.2026

Vlastimir Ristić, nekadašnji prvi čovjek ugašene crnogorske aviokompanije MA, govori o mogućim posljedicama na njenu nasljednicu, Air Montenegro, ukoliko preduga priča puna kontroverzi završi davanjem koncesije na aerodrome u Podgorici i Tivtu.

Transcript

SPEAKER_00 0:01

drugačija radiza radioveza podcast.

SPEAKER_02 0:15

Dobar dan 1.11 minuta počinje drugačija radiza ante E. Već uja poslednjih 1 mjeseci jedna od najvažnijih tema u crnoj gori svakako je vada odluka da da koncesiju za aerodrome Crne Gore korejskoj firmi Incheon ili ja bih ipak rekao inchon. S obzirom na to da odano znamo za futbolski club is te zemlje i da je uvijek bio inchon ne bih da mi ulazimo u novu modubacivanja samoglasnika tako ih možda ima, a možda i nema, ali nismo navikli na njih kao što je odvije bio Mathausen a sad se od jednom pretvorio u Mauthausen. Skupšina crne gori to najvjerojatnije veoma uskoro. Da će konačnu riječom prijedlogu odnosno o toj vladinoj odluci. I to je inicijalna tema za današnji razgovor sa mojim gostom, a moj gosti je gospodin Vlastimir Istič u tri mandata član borda direktora Aerodroma Crne Gore i nekadašnji izvršni direktor nacionalne avio kompanije Montenegro Airlines. Dobrodo i veliko hvala za odvojeno vrijeme.

SPEAKER_01 1:48

Hvala i vama na pozivu. Na prilici da govorim za vašu kuću pozdrav za vas i pozdrav za vaši slušac.

SPEAKER_02 1:56

Više ćemo govoriti iz jednog gugla u kome se čini mi se dosta značajno manje govorilo, a to je šta bi ako se zaista desi u ovom trenutku čini mi se da više djeluje doče nego da neće, ali to može biti jedno od pitanja za vas. Damanje aerodroma u koncesiju, pod koncesiju ili kako god već, moglo da znači ili šilo za Air Montenegro za nacionalnu avio kompaniju. I vi ste imajući u vidu što sam rekao u najavi da ste bili i tamo i o vama da znate odlično situacija i u jednoj i u drugoj firmi čini mi se idealan sagornik o tome govorimo, ali prije nego što dođemo na taj za mene možda najvažniji dio današnjeg razgovora da se zadržimo na ovom inicijalnom na početnom na odluci o koja rekao bih sve počinja.

SPEAKER_01 2:52

Kavav je vaš stav generalno o odluci vlade da korijskoj firmi da u 30-godišnji, odnosno u koncesiju na 30 godina aerodromeca negocesija sama po sebi nijedna nije u startu dobra ili loša, zavisi od njenog sadržaja. Prema tome moramo do kraja poručiti sadržaj da bi se detaljno odgovorilo na vaše pitanje. Ali po osnovu do sada poznatih stvari, a pratio sam ono što su objavili neki mediji danas, a to je sadržaj ugovora. Možemo da kažemo prije svega da sam proces dolaska do ove odluke je bio, ajde da ublažim riječ pa da kažem neobičan, ustvari je dosta kompromitovan. Kontroverzen. Kontroverzen. Da kažem kompromitovan iz jednog jednostavnog razloga, prije svega predugo traje. I sama vrijednost kako u aerodromma, tako i aerodromskih poslova je izmijenjena u odnosu na to kada smo došli do toga. Tako je, ja sam tada bio u odboru direktora, znam, znam detalje te priče i znam kako smo došli do toga. Dakle, mi smo tada pokrenuli taj proces dolaska koncesionara iz razloga da bismo napravili bolje upravljanje aerodromima i to je glavna suština. Dakle, nije suština da aerodromi nemaju para pa će netko dati pare da se nešto tu bolje napravi. To nije suština koncesije.

SPEAKER_02 4:26

Mogu li vas pitati sad samo ovdje bez namjere da prekinem sasvim sigurno potreban toki uvodu. Je li možda Rotolić bez koncesije bio ono što ste željeli kad ste odlučili da koncesiju napravite?

SPEAKER_01 4:43

Prije svega, aktualni direktor koji ima rezultate. Da vam kažem, prije svega, ja vidim jednu izuzetnu krizu meritokratije u tom javnom poduzeću. Nije više, to je sada akcionarsko društvo, ali bez obzira, sigurno od javnog interesa. Dakle, mi nemamo, tamo postoji osujsto kompetencije isključno gospodin Tolića koji je dokazan u avioj industriji. Sami sastav odbora direktora koji je glavni, ne zaboravite, glavni poslovodni organ tog preduzeća, to je glavni poslovni organ, on daje naloge izvršnom direktora koji ovaj po zakonu mora da se provodi je nekompetentan. Mi imamo tamo ljude koji su političke figure, isključivo predsjednika koji je kompromitovao sam sebe jer je dao ostavku da bi bio ponovno izabran u isti odbor i tog puta kao predsjednik, time je kompromitovao sebe, svoj integritet, to mi se ne sviđa. On je savratni ženjer moj je kolega, ne sporim tu referencu. Ali svi ostali koji su sada tamo su ljudi bez iskustva avijacije. Mi imamo krizu meritokratije. Dakle, došli smo do toga da su to politički eksponirani, politički poslati ljudi koji tamo su došli samo zato što pripadaju određenoj političkoj opciji, a ne zato što razumiju avijaciju, avijaciju nije lako razumjeti. Tako bilo i u vaše vrijeme. Ja sam evo ja ću vam reći istinu. Ja sam tamo došao, nisam bio član i jedne stranke, došao sam kao predstavnik struke. Prvo što sam rekao tadašnjem predsjedniku Vlade kad sam pogledao bilance poduzeće koje ima sto pet milijuna u tom momentu pričamo dvije tisuće sedamnaest uoči priča o koncesiji razvoju priča o koncesiji ima sto pet milijuna imovine a dva i pol milijuna eura dobiti ja sam rekao doći nešto nije u redu to je previše imovine da biste imali tako malo dobit pod jedan po dva vi ste monopolsko poduzeće znači vi imate monopol i imate tako loš rezultat kada sam rekao predsjedniku Vlade da je realan rezultat te firme petnaest milijuna on zabreblasti ajvo slobodno da se izrazim kako to pa rekao tako što sad postoji problem između Montenegro i LNS Aeroma Crne Gore i postoje uvijek. Postojao je nažalost, na veliku žalost i bio je nerješiv dok su bilo dva čovjeka koja su dugo obavljala prve dužnosti u tim firmama, bio je nerješ, nikoga nije mogao riješiti oni dvojica nisu htjeli i imamo problem. To je priča za neku drugu emisiju da ne bi sad otišli toliko predalako. Ali rekao sam tada predsjedniku Vlade, nacionalna aviokompanija koja će biti na ovom aerodromu glavni prijevoznik uvijek će morati da plaća usluge po normalnim cijenama tom koncesionaru. Normalnim znači tržišnim. Znači, povlaštenim u smislu zdravog povlašćivanja po osnovu obima ostvarenog sabobraćaja, po osnovu broja optuženih vasokoplova, putnika, robe i pošte. Tačno se zna kako se to radi, postoji iskala popusta. Naravno, ne to nisu mi to izmislili tako suda u svijetu glavne popuste ima nacionalni prijevoznik zbog toga što ostvaruje najveći opim sabobraćaja. To je jedna stvar i to mora da bude svakome jasno. Ali se to i to što se na taj način bude dogovoreno mora plaćati. I mi smo to uspjeli doradimo do dvije tisuće devetnaest da saniramo odnose tada Montenegro i aerodromatrne gore i znate do čega smo došli ne do rekordne prošle godine mislim na dvadeset četiri ne na dvadeset pet jel još bilanci nisu objavljeni zvanično bilansi aerodrom crne gore za prošlu godinu nisu objavljeni mi smo tada imali upisao sam da ne pogriješnim četrnaest milijuna sto pet hiljada eura nakon plaćenog poreza dakle oporezovane dobiti su imali aerodrom i crne gore dvije tisuće devetnaest godine taj rezultat taj rezultat još nije nadmašen i to zamjeram gospodinu toljuću što kaže da je prošla godina bila istorijska ajte da vidimo kako istorijska mora nakon plaćenog poreza rezultat biti bolji od sto četrnaest četrnaest milijuna sto pet hiljada kada bude e onda izovite historijskom do tada do tada je dvije tisuće devetnaest istorija godina po rezultatu poslovan aerodroma ja sada dobro se vratimo ono ošu inicijalno ideje vidite devetnaest se donosi odluka da se ipak ide u koncesiju sa željom da se dobije kvalitetan odnosno dobar menadžment je li sedam godina kasnije, kore kompanija inčon ili inče on po vašem utisku ili još bolje ako možete savšite čvrst stav to što ste vi tad imali u vidu. Vidite prvo mi tada nikog nismo imali u vidu. Samo smo mogli da razmišljamo oj da se narodski izrazini snilo baba što je milo bilo odnosno da mi priželjkujemo razvoj događaja. Prvo, znači šta je bio naš glavni zadatak Odbora direktora tada da pokažemo da se koncesija daje na nešto što ima potentnost od petnaest milijuna profita godišnje umjesto dva i pol milijuna kojima se do tada vratilo. Dakle to je prva stvar i mi smo to tada uspjeli. I evo sa našim upravljanjem koji ima milijun mana, reći ću poslije nešto o tome, mi imamo taj rezultat ili približno taj rezultat, imali smo ga devetnaest Evo sada, od devetnaest do sada generatori kretanja su se promijenili, prvo se desila korona, onda je došao jedan u savobračnom inženjerstvu potpuno novi generator kretanja koji nije postojao u vremenima kad sam ja studirao, ali postoji i sada, a to su društvene mreže. Društvene mreže su postale novi generator kretanja koji se mora uzimati u obzir i mi sada imamo taj novi generator kretanja koji između ostalog daje sada i rezultate er Montenegru da on ima u fizičkom obimu sabraća odnosno broj privođenih putnika približne rezultate koje nekada ima Montenegro Alens sa više aviona, ali u porađenju sa tadašnjim poslovanjem Montenegro Leinsa i kada radimo evaluaciju ostvarivanja društvenog zadatka nacionalne avanije, a to je povezivanje, to nije profit, to je povezivanje, onda je Montenegro Alens i dalje jako ne dostiže. Da se vratim na ovo, mi svakako da je ovo jedna od kompanija koja je reprezentativna, ozbiljna, znači jedna kompanija koja će prvo vesti red. Kad kažemo vesti red na koju vrstu reda mislim. Odsudstvo politike na to mislim. Znači ja pripadam stranci Europskog progresa, jedan sam osnivač. Politika stranke Europskog progresa će biti takva. Ne da ja sada vama u ovoj emisiji ili bilo kojoj drugoj emisiji kažem, a da vaši slušaci čuju da ćemo mi kada dođemo u priliku da radimo taj posao ga raditi drugačije. Ne. Nego ćemo se boriti da nikada ne dođe u situaciju lija da čuva piliće da se izrazima nabrtski, odnosno da damo politici šansu da u politički upravlja preuzećima, šta to znači? To znači da su zaposleni imamo hiljadu ljudi naerodima. Pa vi mislite da sad ovaj sastav odbora direktora neračunada je to četiri tisuća glasova nekih koji moraju da sačuvaju. Računaju, to je jedan od problema. Dakle, politika stranke europskog progresa će biti takva. Ne da mi nećemo to raditi jer ovi što su obećavali da neće to raditi rade mnogo gore od onih za koje znamo da su to radili trideset godina. Znači pokazalo se da svi to rade i svi će to da rade kad to ćemo.

SPEAKER_02 13:05

U dijelu stranke europskog progresa, čovjek koji je već bio na vlasti, za koga se mora vezivati ta anomalija partidokratija.

SPEAKER_01 13:17

Potpuno ste točno rekli to što ste rekli, ali postoji jedna krupna razlika, a to je uviđanje greške i pokušaj njenog ispravljanja i nedozvoljavanje da se te greške ponavljaju. Ne na način, e mi nećemo više. Ne. Ukinuti ćemo priliku da bilo tko može više. A ne da mi kažu, e znate šta je, dajte mi to nama pa mi nećemo. Ne, ne, ne, ne nema toga. Ako mi budemo o tome odlučili, ako stranka Europskog pogresla dobije šansu da tome odluče, trudit ćemo se da stvorimo uslove da politika ne može određivati.

SPEAKER_02 13:50

Ovo vas moram pitati kad ste spomenuli zaposlen. Jedan od važnih momenata na oslu kojih je, između ostalog, korijska kompanija pobijedila u trci za ovu koncesiju je njihova odluka da 35 posto bruto proizvoda godišnje uplaćuju u državi vidio sam dosta analiza koje kažu to se ne može ukoliko ne dođe do drastičnog, a možda i dramatičnog otpuštanja zaposlenih svodje na neki mnogo mnogo manji broj u odnosu na onaj koji je sa. S druge strane, more ljudi sam razgovarao, kojima je prva reakcija bila partij's that služe za partijsko zapošljavan i ubirat glasa. Vjerujte li that to tih 35% that would be profitable for one who used concesion never do drugačier to drastičnij and dramatic, potencial opuštaniem.

SPEAKER_01 15:20

Prvo vidio sam da su sindicati protiv concesion i protiv concesionary. Jasno vam je zašto. Ja sam i vašim slušacima. Ne moram to dobiti. Jednostavno oni čuva svoj komfort. S ljudima koji tamo rade, ali pozat ću se na direktore poduzeće koji je rekao javno u emisiji da tamo ima određeni broj ljudi koji rade i određeni broj ljudi koji naplate. I te koje su naplati sigurno koncesionar neće to risi. To je jedna stvar. Druga stvar, Južna Kore je za našu ogledanje nezamislivo tehnološki naprad na zemlje. I ona će sigurno se potruditi da implementira svoje standarde u radu Aerodroma koji su daleko od ovih Harrona standarda koje mi sada imamo i tu dileme nema i dobro je što je tako to će doći do skrčenja vremena opluge i putnika i opripošte vas opla svega brži prlas kroz aerodrom, lakši handling pretljaga sve drugo to će pojednostaviti kompletan proces i to je sigurno dobro to diže efikasnost aerodroma međutim ja mislim da treba dodefinisati tu priču trideset posto bruto prometa šta trideset posto inkama trideset pet posto profita je jedna stvar a ovdje ne pričamo o tome ne bar tako zato kažem da to treba dodefinisati to meni djeluje nvarno da će netko trideset pet posto inkama je previše o toj materiji ali i meni trideset pet posto nije realno to nije realno i mogu vam čak sa preduzetničke ove strane reći da to nije moguće drugo ona stvar koja je u prilog koncesije a ona se ne pominje mi se bližimo da oba aerodromi imaju po dva milijuna putnika kada do toga dođe aerodromske usluge će morati da se demonopolizuju znači morat će se uvesti najmanje još jedan pružavac usluga opsluge vazoho plova. To je jatan standard, to je jatan standard i mi ćemo to morati poštujemo. Možda će moći malo sapreći. Ne, ne, to znači da vam kažem, zadržavanje monopolske pozicije u opluživanju samo na nivou preuzeće jedrov i Crne gore, nije moguće, to dugoročno nije moguće. Dakle, morat će da se demonopolizuju. Zbog toga je dobro da koncesionar uđe sada prije nego što se to desi. To jeste sa te strane dobar moment. Ali da znamo da će do toga da dođe. Dakle, neće sad profit biti njegov. Druga stvar, aerodomi su jako specifično preuzeći. Aerodrom je velik sistem, ali nije veliki generator pedevea to naši ljudi nemaju u vidu. Znate, tamo sve fakture koje pravi aerodrom, on pravi za vazdoklopove koji dolaze u besarinski dio. Dakle, tu se ne obračunava pedeve To su neto fakture. Znate za dnu te free zonu. Pa zašto se tako zove? Pa upravo zato što nema djuti ili ticarinu i pedeve Dakle u toj zoni prihodi države poslu pedevea ne postoje. Dakle, ovaj dio koji je da kažem u prihvatu putnika od dolazka na aerodrom, da bome, to je već prekogranične linije i tu se računa. Ali glavni prihodi aerodroma su sa te druge strane i morate, kada pričamo s aspekta države, interesa države koji nam je javni, zajednički, morate imati svijest o tome da to nije velator pedevea iako ima veliki obrt novca. Dakle, glavna korist što se tiče aerodroma koji trebaju i moraju da budu profitno poduzeće za razliku od aviokompanije. Mi ovdje pričamo o tome da Maltene država sve što ima, to je ustvari taj profit koji se tu ostvaruje. Ostvaruje se zbog toga što se prodaje usluga.

SPEAKER_02 19:37

Usluga avion sleti, opsluži se ide i izvoltefakturu za lending, handling i pročita li sve da je očekivanje crna gora dobije milijardu. A moju utisak i da se milijarda niže, lakše ne izgovara u prvoj.

SPEAKER_01 19:50

Znate šta, milijarda je za mnogo veći ekonomiju naše dosta, a kamoli za nas. Meni to djeluje nasta? Pa niže se lakše milijarde ne izgovara vidite da vam kažem nešto, pričamo o tome da će to da bude, pa dobro treba biti za trideset godina, za trideset godina tko živ, tko mrtav, znate koji je to period. To je ogromni period što se poslovanja tiče. Znači mi sada pričam bit će šesto milijuna, bit će šesto za trideset godina. Pa znate tko će, pa koja je sad tema od prije trideset godina, tko sad priča šta je tada priča?

SPEAKER_02 20:19

To je još.

SPEAKER_01 20:21

To su predviđene neka veoma paušalna, ne, ne. Mislim tu će ključna stvar biti kontrola procesa sprovođenja koncesije. Ali političari po definiciji vole futur drugi.

SPEAKER_02 20:33

Da, a futuro drugi je onaj koji dođe posli drugog mandata. Ovo moram da smitam. Projekcija je da će broj putnika koji će aerodrom usluživati porasti na 9 milijuna za neki period. No međutim, ne iz jednog izvora. Izvora koji u najmanju ruku nije za podcjenjivanje. Ka sam da zapravo kolici planiraju da im. Oba ili makar jedan na aerodrome ufornoju zapravo. Za kargo transport. Koliko je to po vašem mišljenju moguće i šta bi ako si pokaže to čini. To generalno znači. I za aerodroma ne mogu nisu.

SPEAKER_01 21:28

Ja mislim da to nije realno za prepostaviti. Avoću reći zašto? Vi nemate transportno zaleđu za to. Dakle, šta sa robom koja slati? Mi nemamo autoput ve? Nemamo dobru željeznicu. Nemamo dobar vodni transport. Alima ćemo.

SPEAKER_02 21:48

Sada će biti ogromno gradilišta. Zada već. Na koji se neježe. Da već je treba, ali već je trebalo mislu, e tako.

SPEAKER_01 21:55

Jeste to već trebalo da bude Jadransko i Jonski autoput i ovaj da je završno tako. Ali ja sad pričamo ono što ja ne mogu do što bi se reklo podvješki ne dobačam, dakle ne mogu to da vidjeti osust u izbor nije da idemo na ozbiljan razgovor, dakle da bi to bilo moralo bi da postoji. Ne vjerujete u to. Ne vjerujem. To recimo to se dešava u jednoj mjeri to se dešava u jednom dijelu u Beogradu, ali vidite tamo ima, a Radrom je sada napravljen ozbiljan, bio i ranije sada pogotovo i drugo, autoputevi su sebi ulaže ogromne novce u autoputeve i mreža puteva je već zaživjela i modernizacija željeznice je tamo intenzivna. Tako da to sve prati jedno drugo. Transport je takva djelatnost, logistika je takva djelatnost, tu postoji logistički lanac i ako on nije jak u svakoj karici, nitko nije zainteresan da baca novce. Ono da kažem vam još jednu bitnu stvar o kojoj se isto ne govori, a da je stranka Europskog progresa u poziciji da išta o ovome odlučuje, jedan od uslova koncesionaru bio bi noćno letanje u Tiftu. A zašto to govorim? Dok smo bili. To je koliko je meni poznato nema u prihvaćenom posluju. Nema, nema. Zato sam ih htio da spomenem. A neki drugi koji su učestovali čini mi se da su nudili. No dozvolite da vam kažem fakticitet. Dakle, kad sam bio u tom odboru direktora mi smo razmišljali dobro, a šta mi to možemo sami doradimo da dignemo vrijednost aerodroma, da koncesionar plaća više i skuplje. I ono što možemo to je da na postojećoj infrastrukturi aerodromativati, znači vi tamo već imate izgradu i pistu i navigacionalna sredstva itede uz mala ulaganja, to su mala ulaganja, pogotovo su malo ulaganja za preduzeće kojima danas dok ja i vi razgovaramo o pedeset milijuna sv računu, pa koliko to firma ima u Crnoj Gori. Znači pričamo jako potentno preduzeće, monopolskom. Zato je tako i potentno. I mi smo tada tražili da se radi studija izvodljivosti noćne uletinu tiveta. I mi tu studiju dobijemo, vladimo je, dobijemo, ura nam je čirka Herbasa, ta se firma zove Navigation Blue, Blue, i kaže može. Može da se leti u tifu pomoći. I mi krećemo sa tom idejom i dolazi do potpunog abortiranja te ideje, ona pada u zaborav, niko je ne pominje, a ja vam tvrdim sa svim kompetencijama koje sam stekao i samim školovanje posloga dugo rade će i rekli ste ovaj čin se se se bavio da je to najbolja investicija koja se može ostvariti u Crnoj Gori što se tiče vlasnkoplovstva. To je noćni starat u tivtu. Zašto? Prilikasnije. Otvorit će se tržište istoka. Zašto kažem Istoka? Zato što to nije samo Rusija, jeste Rusija glavna. Kad sam bio komercijalni direktor Montenegro Elinsa, pazite šta ću vam reći. Postavio sam bio šest letova dnevno za Rusiju. Montenegro Elins je letio šest letova dnevno, to je tako potentno tržište i nije letio sam, letio njihovih sedamnaest kompanija. Taj potencijal i dalje postoji, možda nije toliki, ali za nas je sigurno dovoljno veliki. Druga stvar, to su i ostale. Svi razršen, pa će i ovaj. Tako je, šta se dešava? Dešava se da je vremenska razlika leta do Rusije, ljeti pošto Rusija ne mijenja vrijeme kao što je mijenjamo mi, otprilike se poklapa sa trajanjem leta. Da kažem šta to praktično znači. To praktično znači da vi možete da Rusus posle kupanja, večera itede stavite u avion u dvadeset tri čas odletite mozku primite putnike sletite utivat i on ide na doručak pa znate koji je to profitni potencijal za nacionalnu avio kompaniju naravno letjeti će i njihove kompanije ne može se to zadržati samo za nas ali mi to možemo početi prvi kao što je Montenegro Elin svojevremeno počeo prvi da letio i to avionima koji čak nisu bili za to namijenjeni, pa smo nekim aj da tako kažem internnim resursima i znanjem koji je tada Montenegro Elins imao, uspjeli da odletimo prvu zimu Fokerom sto i tako damo klicu i sjeme jednog saobraćajnog čuda koje smo poslije napravili a zvalu se ovih šest letova dnevno. To čudo je završilo kako je završilo pa nije našo, voljimo mi nije našim utjecajem.

SPEAKER_02 26:46

Volio bih da stignemo bar minut da se i time pozabavimo ali ajmo sad na.

SPEAKER_01 26:51

Alimo samo da dovršim, znači noćni start u Tiftu je ogroman potencijal, ogroman profitni potencijal, ali ne samo profitni potencijal aerodroma, profitni potencijal turističke prirede. Želio sam ovo da kažem u programu.

SPEAKER_02 27:05

To ste već jednom dva put naglasili i o toj dimenziji svi, pogotovo ljudi iz turizma govore, ali pitanje da li netko želi ili ima li ko da čuje. Hoću da vas pitati.

SPEAKER_01 27:17

Pitali ste me prije samo da ne preskučim dio odgovora, za devet milijuna putnika da li je to realno. Pazite, za trideset godina je jako teško predviđeti. Jeste realno. Ako se mi budemo razvijali, ako se mi budemo razvijali, mi treba se ekonomski razvijemo, treba turistički se razvijemo, poslovno da se razvijamo, ako mi budemo imali generatore našeg razvoja koji će biti osmišljeni, pametni, ako budemo ulagali pametno u obalu, ako ne budemo pravili samo stanove, nego ako budemo prije svega pravili hotele, ako budemo pravili svoju poljoprivredu koja će da hrani turiste koji dođu kod nas, ako budemo pravili ostale elemente razvoja to će da prati. Ali ako vi ne možete dovesti putnike niđe, vi putnike koji dovedete morate ponuditi im sadržaj i taj sadržaj se mora naplatiti. Kako se naplaćuje? Pa najbolje se naplaćuje kroz lanac svojih proizvoda. A gdje smo konkurentni? Pa jedino u poljoprivredi mi ne možemo priti mobilne telefone, automobile i ne znam šta. Ali možemo poljoprivredne proizvode.

SPEAKER_02 28:18

Ali imati za sad mi svoju potrebu odnosno potrebu crne gore zadovoljavamo, čini mi se u jajima i točke. Jeste.

SPEAKER_01 28:26

Jeste u jaima tako je točno. Vatim to.

SPEAKER_02 28:30

U deset posto je pokrivenost ja listo morate nešto i snima početi.

SPEAKER_01 28:35

Ja sam ovaj proizvođač poduzetni što i pratite podatke tako da znamo.

SPEAKER_02 28:40

Sad ovo želim da vas pitam i možda to imajući u vidu najvažnije već 114 ali nema već nismo mi robili šeme to su dobre strane privatnog iznisa. Može li se očekivati da položaj A Montenegra ukoliko skupština izglačiam da potpiše ugovor sa Inčonom. Da položaj Montenegrojen za tim ugovorom bude kažemo posebno definisan ili će biti u poziciji svih ostalih pa kako se znaći.

SPEAKER_01 29:28

Pa ne može biti u poziciji svih ostalih iz razloga što prednji po savraćenom obimu. Tako da ne može prije svega sam sebe definiše tako da je prevozio sa najvišim problem as duhovnih operacija. Naravno, morat o tome dodati računa i morat će da dne najbolje moguće uslove za nacionalnu aviokompaniju koja kaže će to posli morati da plaća. Sada se dešava jedna stvar zbog koje je godinama ubijan Montenegro Alliance, moram reći pravde radi. Sada idemo na financiranje linija koje nemaju profitabilnost, a važne su za povezane zemlje. To je taj društveni zadatak koji ima aviokompanija. I pazite, to je pobre to samo neke, ali evo, to je Rim, to je Pariz, to je Frankfurt. Bristle monte nego raz nikada nije lijeć. Ove ostale jest. Pa nismo mi tada bili toliko o neznaveni da ne umijemo da izračunavamo da mi gubimo na liniji za Frankfurt ili na liniji za Paris. Ali mi smo računali da nosimo na svojim krilima reputaciju Crne Gore. To smo računali i da je veoma važno da Crna Gora ima povezanost sa europskim centrima. I zbog toga smo letjeli svjesno pravili minusa. Potpuno je ispravno, potpuno je pametno, potpuno je opravdano što će sada Montenegro, za mene i dalje je Montenegro. Montenegro dobijati subvencije za to, to je pametno, to je dobro, to treba. Jer mi moramo da čuvamo svoju nacionalnu aviokompaniju. Zašto? Zato što njen društveni zadatak jača poziciju naših poduzetnika, naše turističke ponude nose, kao što je reko reputaciju zemlje. Dakle, stvaraju uslove za potrošnju. Pomenuli ste Crna Gora proizvodi jaja. Pa ta jaja jedu i Francuzi, i Šveđani, i Italijani i Nijemci. Pa kako ih jedu? Pa ne izvozimo ih tamo nego dođu ovdje.

SPEAKER_02 31:38

Moram vas podsjetiti na nešto jer jako dobro pamtim i to vrijeme. Znam kad su stigla prva dva aviona i koliko je radosti bilo zbog toga nekod svih. I u ovome nekod svih zapravo je predložak za ono što će vas kroz podsjećanje. Zamolite da prokomentarišete. Ono što je možda bilo ako ne glavni u svakom slučaju veliki problem u cijeloj toj priči. To je ta negativna energija. Kad je išla pokrenuta linija za paris. Brojni su komentari bili da je motiv za pokretanje za otvorenete linije. Navodni stan jednog od chelnih ljudi avio companija nego promocija države crne gore. Ono sympa se neste mogli ili umjeli da se dovoljno snažno borite izborite, što je na kraju bojim se i pomoglo da se bez dovoljno otpora ugasi Montenegro Elizije. To stalo forsianje negativne priče od toga da je privatizovana iako je u državnom vlasništvu na ovaj način koji sam malo prije kroz ovu opasku odlikao do toga da država sipa u bure bez dna i da i to nije dovoljno i da ga za to treba ugasiti.

SPEAKER_01 33:25

Ovako, stojito pitanje pokušam da pokušat ću dati najkonkretnije odgovore koje sam ja u stanju. Nikad čuo nisam za taj stan koji ste vi spomenuli. Ja nisam čuo. Prvi put sa čujemo od vas.

SPEAKER_02 33:36

Ja sam rekao navodi, ja nemam pojedin. Ali ja znam šta je bilo. Ja moram reći istinu. Ja znam šta je bila kamperija.

SPEAKER_01 33:42

Vi ste sigurno bolje informisani od mene. Ja to ne sporim. Ja samo kažem nikada to čuo nisam. Ali ste ga razumjeli i raz.

SPEAKER_02 33:51

Ja samo kažem da je to bio dio antikampanje nacionalnog simbola koji se zvao Montenegro Elens.

SPEAKER_01 33:59

Ovako, određeni maniri u upravljanju Montenegro Elensom su ga koštali glave i to je teza koju ja nebrano puta sam do sada rekao. Postoje određene stvari koje jednostavno ne tolerišu se više u standardima rukovođenja i pogotovo u avijaciji. Avijacija ima visoke standarde, ali mi smo trebali da imamo firmu u kojoj skromnost treba da bude vrlina, a ne izuzetak. I manjer ponašanja vodećih ljudi je morao da bude drugačiji. I tu se ja sa vama potpuno slažem. I to je najgora stvar koja se desila Montenegro Elinsu. Montenegro Elans imao izuzetne prevozne rezultate. Montenegro je kadrovska baza za sve što postoji, pa šta mislite tko danas vodi R. Montenegro. Pa tko vodi? Pa tko je direktor Montenegro? Tko su mu saradnici? Naravno došlo do ređenih smjena i generacija, prosto neki ljudi idu u penziju, vrijeme teče, ali tko su ti ljudi? Pa to je listom sve Montenegro Orlans. To su sve ti isti kadrovi koji su te i slične poslove radili i tamo. Dakle, percepcija javnosti da je to jedna firma u kojoj je bahacjenje svakodnevno u kojoj se ne vodi računa o državnim parama, državnim resorima itede Pa i danas je glavna priča o Montenegro Orlani za besplatne karate. Ja sam, a znate, pa to je na nivo, vjerujte mi, to je na nivo pa moram reći netko nije fino za program prvo razredne gluposti. Ali treba da vam kakva politička gluposta odrađuje, pričamo da je firma ne znam za trideset godina dala, ne znam sto hiljada karata. Po onov, a ja regulacije koje sam rekao prije kad smo pričali o demonopolizaciji, po toj istoj regulaciji, a je udruženje avioprijevoznika. Dakle, svi činioci odvijanja avio sabaća imaju pravo na povlašteni prijevoz. A znate tko su sve oni? To su aerodomske službe, sve, sve nek nam nabraju. Carina, policija, ispostave aerodoma, to je kontrola leta, pa onda imate onu koja je, što smo izvali saveza ili državna, pa lokalna, regionalna. Dakle svi ljudi u tim procesima. Imaju pravo, ja sam dobivao karte svake kompanije na svijetu dok sam bio u menadžmentu Montenegro Alansa ili besplatno ili sa ogromnim popusom. To je normalna stvar, to je nešto što izvrtanje jednog pogledana stvarnost. Dakle, to je, a ako je netko zloupotrijebio to, pa to je njima zloupotreba što se može desiti suda, ali to nije proizvod toga što je netko te karte prodavao, preprodavao manipuliso šta god. Nije točno. Nije točno, mi smo po ajati bili obavezni to da dajmo, mi smo to radili. Ja sam kao komercijalni direktor potpisivao te karte i znam kome sam ih potpisivao. Prema tome, to je jedna podvala Montenegro Lensu i nije jedina. Ali obratite pažnju na jednu stvar. A to će biti dvije stvari. Prva je, kakva je savobraćajna kondija bila Montenegro Elensa, kakva je bezbjedonosna kondija Montenegro Elensa bila, ni jedan poginuli putnik na tolike milijone. Pravili smo firmu od nule, bez iđe ičega, bez znanja, bez pomoći, bez referencije, bez predistorije, bez tradicije, ama bez i šta smo napravili. A ja sam bio početak. I druga stvar spomenik lošoj tranziciji naše avijacije. Nalazi se na aerodromu Golovovci i zove se Charlie. Dakle, taj avion je bio osamdeset posto otplaćen u momentu prestanka sabraćaja montenegroensa vidite šta imamo sada to je ono kako ćemo lako ćemo od nula će napraviti kompanije slične stvari ne može to ovijaci ermontenegro je dobio dobio pa to sam mislio dobio ovaj dva aviona vlada mu je kupila avion i neka i treba. Ali taznica je mogla su radi mnogo bolje. Mnogo bolje da mnogo manje košta i malo Charlie sada u sadaju, a ne i to svoj avion. A ne da sada kupujemo novi avion, a ovaj smo već platili. Jer Charlie je plać, ne zaboravite, on je plaćen.

SPEAKER_02 38:21

Uz. Rikik da budem pogrešno saćena neće im biti prvi put pa mi svaka nervoza bila kao ta. Reći ću zato što je to nešto čemu sam svjedočio od početka pa do kraja i što je to bio jednosje jedna energija koja se prstima mogla opipati. Montenegro Ellanci je bio nacionalni ponos črdo nove države koje je raslo i pomagalo da se pojačava samopouznanje svakoga onoga kome je stalo do države. Montenegro Elanz je povezao nas sa Europom i svijetom kao ništa drugo. I bojim se da je to zapravo bio ključni grijeh zbog kojeg je Montenegro Elinz bio prvi pik zaodstrel kad je država palala u ruke onih koji do tih vrijednosti nisu držali.

SPEAKER_01 39:16

Ja zaista neću potvrditi. Ne morate. Evo samo da dam svoj komentar, da dam svoj komentar. Želim da budem objektivan. Jeste da se bavim politikom, ali trebamo biti objektivni. Ja u određenoj mjeri razumijem krizu povjerenja koju su ti ljudi tada imali u sve što su zatekli. Mislim na sadašnjega predsjednika Vlade i na sadašnjega predsjednika države. S njima sam ja tada komunicirao. I njima sam sve rekao, ovo što pričam sada vama i rekao sam indirektno, čak i postoji pismo gdje sam im pisao šta će da bude. Ali ja razumijem da je postojala jaka kriza bilo koje vrste povjerenja kad su ti, prvo to su mladi ljudi, to su neiskustni ljudi, oni jesu školovani, ali to su neiskustni, su životno neiskustni ljudi, moramo pričati istinu. I zapalo ih je da vode najveće državne poslove. Tada je Milatović, predsjednik Milatović bio ministar ekonomskog razvoja, ako se ja to sada dobro sjećam. Uglavnom sastajali smo se. Postojala je jako velika kriza povjerenja iz koje oni prosto nisu mogli diskočne i nisu mogli da prepoznaju čekajte, ne moramo baš ovako ajmo drugačije. Zato vam kažem, ne mislim da su oni da su oni htjeli da nešto uruše, svjesno da ga uruše. Ne mislim to, mislim nisu imali kapacitet da određene stvari raspoznaju. A postojala je kriza povjerenja jer su smatrali da je sve to isto, da je sve to đava, puno to ništa ne valja, a ispostavljam se da nije baš tako. Naši priučnike, čak i logo nisu, logo nisu promijenili. Naše priučnike dobili saoce na njima i na našim kadrovima i koji smo mi stvorili.

SPEAKER_02 41:00

A trebali su oni te odluke na kraju donosili. To je. Ali da ne ulazimo sad u to. Evo stvar. Moje pitanje za vas. Šta vas najviše brine u slučaju da se koncesija desi, iz ugla čovjeka koji zna šta su interesi nacionalne avijompanije i stalobo je do njih.

SPEAKER_01 41:23

Treba napraviti razuman, korektan i dobar dogovor sa potencijalnim koncesionarom ako do koncesije dođe. Zdrav dogovor u kome će se jedan odrediti nivo cijena usluga na matičnom aerodromu i to treba da važi i to treba da se poštuje. I dakle rukovodstvo, današnje rukovodstvo Ermonte Negra će morati da pokaže Južnim Korejcima poslovnu etiku. Dakle da poštuje ono što se dogovore. Da tu nema igre. I ja to od njih da vam kažem očekujem. Prvo Južna Koreja tako i funkcioniše. I druga stvar, mi treba da pokaže, prva nacionalna avijompanija treba da pokaže jedan takav nivu odgovornost. To je jedno. Drugo, doći će do demonopolizacije tada Ermontenegro će imati priliku da razvije svoje službe opsluge aviona ili da konkuriše da ih ima, makar za svoje potrebe, ako ne da Hendluje i neke druge kompanije i time će moći da kontroliše rast svojih troškova. Dakle dobit će priliku koju sada nema, sada je nema. Rastom se obraćuje tu priliku će dobiti. Da li će da je koristi ili neće, to će zavisiti od procjena menadžmeta u tom momentu šta je njima isplativije, da to plaćaju ili da razviju svoju službu. Ranije je uvijek bilo isplativije da imate svoje, ali tehnološki stvari se mijenjaju, putnici se sada čekiraju od kuće, dođu samo predaju torbu i prolaze krošćekin, stvari su pojednostavljene, ne mora da znači da ono što je bilo prije, da će biti i sada, to će morati da se izvaga, ali ja tu vidim šansu jednog zdravog odnosa. I ako taj odnos, a u slučaju da koncesionar dođe, bude lišen politike za razliku od ovoga što imamo sada opet kažem izuzimajući tolič, onda šansa za pravo poslovanje itekako postoji i očekujemo demonte nagrade objeročke prihvati.

SPEAKER_02 43:29

Koliko je tu ovo možda bilo još kao retoričko pitanje, ali iskoristim priliku da provučem jednu njenstvo za koju zaista mislim da je vrijedi povući jer po mom iskustvu stoji koliko za ljude građani. Je normalno da se u konkurenciji ako su cijena karte, tune je ako je vrijeme poletanja. odnosno odlaska i dolaska približno odgovarajuće njima da se uvijek predijele za našu kompaniju imajući između ostalog i u vidu da ja sad govorim o svom iskustvu je ljubaznost na stranu što je bilo ovako i onako na način uvođenja kompanije. Ali ono s čime vi mate dodir ljudi osobje je uvijek bilo za ovih 30 godina na najviše mogućem. Prostite to vaši ljudi koji vam se obraduju prijatelji da letite nego sa nekim strance. Koliko taj moment valja očekivati da bude u igri. Kad se sve ove stvari dese i kad se konkurencija pojačku.

SPEAKER_01 44:51

Da vam odgovorim na malo drugačiji način nego što očekujete. Za mene za sve ovo godine kažem bio sam u avijaciji i kad je bombardovanje bilo i to je Montenegro Alans preživio i svašta je preživio. I kad je samo dvadeset posto naših građana uštede posjedovalo pasa što kamoli putovalo najteži moment u avijaciji za mene lično je bio kada sam ušao u foker iznajmljeni foker Montenegro i znajmio fokero tradera potpuno identičan fokeru Montenegro Alance koji je stao parkiran za koje znam da su postojale posade tu napiskuju sam ja očima vidio a ulazim u foker tradera koji se plaća po satulete. A imamo svoj avio. A vlasnik je, a vlasnik je Vlade jednog i drugog. Zašto ne znam? Ja nemam kapacitet da odgovore na to pitanje, zašto i kako je to netko dozvolio. Znate kad ono kaže naravno došlo mi s kože da iskočim. E to, to je toliko bilo strašno. Ali evo, ne treba ružne stvari da potiskujemo da se gleda naprijed. Prije svega mislim da su određene dobre prakse Montenegro Alansa prenijete u eru Montenegro zahvaljujući tome što su kadrovi prešli. Tu prije svega mislim na letočku tehničku kondici. To je i dalje vrlo tačna kompanija, što putnici izrazito od cijene, bezbijna kompanija i ozbiljna kompanija. I to je jako dobro. I mi to treba da znamo i mi to treba da njegujemo. Ljubaznost je također prisutna. I dalje se ja osjećam vrlo prijatno tim, bez razlike sad, meni je orli čisti. Ja ako mogu da putem putovati u Montenegro sam uvijek. Zašto naši ljudi treba da vode računa kada kupuju harte? Pa treba vode računa kada kupuju vodu u prodavnici pobogu, a kamoli nešto drugo. Nažalost mi imamo tako malu proizvodnju da onda su ti izbori toliko osuženi da nismo uspjeli da razvijemo percepciju proizvodnje doma konzumiranja domaćih proizvoda kod naših potrošača. Nismo uspjeli da se izborimo za to, a to je šteta, to je žalosno. Zašto? Pa zato što kroz kupujući domaći proizvod mi pomažemo kompletan proizvodni lanac, pomažemo funkcioniranje svoje zemlje, netko tamo radi, prima plate, plaća doprinose, plaća se učitelj, plaća se policajac itede Dakle kupovine domaćih proizvoda je element kulture stanovanja, kulture građanina svake zemlje, u nekim zemljama znate kako je to, pa znate kako je teško nama koji smo poduzetnici naše proizvode, recimo pa ako lamo u Švajcarku mi naš proizvod. Pa znate što? Znate ka će švajcariti, pa samo vjeruje svojim proizvodima.

SPEAKER_02 47:27

Treba vjerovati svome u crnoj gori siguran sam. Ima dosta onih koji će Air Montenegro doživjeti na isti način na koji su doživljavali Montenegro Airlines kad se u posadi kad se među pilotima ponovo nađe Nikola Poličić. Da ne podsjećam na čitavu simboliku njegovog slučaja vjerujem da vam je da vam je jasno o čemu se radi. Znam ja si na posljednjem letu, ja sam direktor tada zabavio srce, znamo čako govorite. Doživio to što je doživio.

SPEAKER_01 48:11

Ovako. Ajte da, znate šta, ne možemo graditi avijaciju samo na ljubavi. Ljubav je važna i kad je taj element u pitanju, ali ne možemo je graditi samo na tome. Ja nisam pristalica da razmišljamo da li netko dovoljno voli ili ne voli. Ja sam pristalica ozbiljne politike u odnosu na razvoj zlukoplovstva. Znači mi moramo kreirati ozbiljnu politiku. Šta to znači? Vazdukoplovna politika je različita stvarost stranačke politike i to moramo da podvučemo crtu. I to ćemo se mi boriti, ono što sam rekao na početku razgovora, oduzimanje šansu, oduzimanje šanse političarima da se zakenju, a mi to nećemo raditi, a radit će, nego da ne da suzbijemo te prilike. Mi sada imamo, samo da vam kažem, mi sada imamo situaciju koju imamo aerodovinu, imamo crnu situaciju elektropride. Pa šta se dešava sa platažama? Sistematski to nije poduzeće, ubija se preuzeće, rasprodaje se imovina. Zašto? Zato što su ranije bile plate izvršnog direktora po deset hiljada eura i onda su rekli ne, ne, mi nećemo tako, ne, mi nećemo to. To je katastrofa što se radi. Jesno je katastrofa, ali jemo sad opet isto rade. Najviše stepen pažnje, treba se aplicira o tome da se suzbije politika, a da struka dobije mjesto i da struka diktira razvoj, a ne politika.

SPEAKER_02 49:36

Ono što je bila moje poruke i vjerujem da je bilo potpuno jasno, to je da bi ljudi, iako jedan veliki broj ljudi u tome govori kompaniju doživljava u potpunosti kao svoju. More to vjerojatno koji upravljaju nome tako doživljavaju.

SPEAKER_01 50:02

Montenegra sada radical noga od Image Montenegro Alliance. Ta companija se vodi na scroman način i vodi se prilično dobro solidno. Pomaka ima napreduju, sve to moglo da bude brže, bolje itede to nije zavisilo od ovih ljudi koji sada vode Montenegro Alliance i to treba biti poštene. Struktura odbora direktora drugačija. Tamo ima poneko tko je i školovanje i radi avijaciji zna nešto. Nije kao što je u aerodovima. Znači i samim tim to poduzeće posluje drugačije. Zato što tu se politike manji. Vjerojatno zato što je ovo beskolačina za rvararnoca, znate pedeset milijuna na računu, ovo nije onda. To je druga stvar.

SPEAKER_02 50:48

Za sam kraj vi smo probili u svemu pa hoće li to biti dva minuta gore ili dolje nije pretjerano važno. Imate neke insajderske informacije, hoće li na kraju Vladin prijedlog dobiti većinu u parlamentu?

SPEAKER_01 51:06

Insiderski informacije nemam. Ja samo mogu da kažem da procjenjujem da hoće. Zašto ja mislim da bi njima politički preskupo bilo da se sada povuku i da naprave da to bi bio sam politički poraz. Ali možda rasprava u Parlamentu dovede do toga da se neke stvari ili promijene ili drugačije malo ugovore ili svakako će se osvjetljiti na bolji način, biti će transparentnija cijelosti.

SPEAKER_02 51:39

Ali da u Parlamentu ima dovoljno znanja da razumije problematiku i da pomogne da se popravi ugovor. Zanja sigurno nema, ali ima.

SPEAKER_01 51:50

Znanja sigurno nema ako neste dobro. Znanja sigurno nema, ali ima nečega drugog. Ne mora poslanik da zna sve. On treba da bude racionalan čovjek i što ne zna da pita. A sad imaju savjetnik.

unknown 52:04

E.

SPEAKER_01 52:04

Znači što ne zna da pita i da bude racional i da se ponaša kao dobar domaći. I sasvim će donositi dobre odluke. Ja sam u to uvjerujem. Jer danas su skupini pričaju ojaciji, a pristo se priča sasvim petnaest stvari o farmaceutskim proizvodima. Ne može jedan čovjek znati sve, ali može da pita i ako budu pitali ne moraju niti da piti u mene, neka pitu nekog tko je dobronamjeran, tko poještu zna iz ove struke reći će im vrlo, vrlo slične stvari. Jer prostor to je tako. Dakle, čini mi se da će ova stvar da se dovede do kraja ovako kako je počela, ja opet kažem, koncesija nije loša stvar, ali mora da se zna šta je njen rezultat, šta je njena kontrola i šta je prije svega smisao, a smisao je izuzimanje poslovstva iz kanće politike.

SPEAKER_02 52:51

Kad ste bili odnosno kad ste ušli u rukovode organe prvo aerodroma onda Montenegro Elance, a rekli ste neste bili partijski kada niste ni jednoj partiji i sad mi se čini da jeste vrlo kako bih rekao dušom ušli u politiku u stranku europskog progresa i onda ću vas pitati dvije stvari vrlo srodne pa možete odgovoriti vrlo.

SPEAKER_01 53:21

Očekujete li da bi izbora u Crnoj Gori moglo biti prije 27 a isto pitanje važi za podgoricu gdje je se inicirao neke smjene ljudi na čelu između te dvste izbora vjerojatniji su podgorici, iako mislim da se nije oni nećete siti a što se tiče izbora na državnom nivou oni su planirani. Kad su planirani to znamo, određeni datum, mi ćemo se pripremati, rekli ste da sam ušao tako ovaj.

SPEAKER_02 53:57

Naprodi, kad čovjek nešto radi ili treba da radi sa.

SPEAKER_01 54:01

Pa ja da vam kažem nešto, ja očekavam politiku kao neku konspirativnu djelatnost, prije svega to. Znači kažite ljudima otvoreno šta je i neka ljudi znaju na čemu su. Pa neko odluče. Dosta nam je bilo više ovog igranja.

SPEAKER_02 54:15

Tojest komunisti bili legali završeno takvom.

SPEAKER_01 54:17

Da, ali znate šta, sve je nekakva politika, sve je nešto, dajte da neke zdrave stvari izgovoramo nevidjelo, dajte da pokušamo dosvijetlimo neke. Jer zašto? Nama će stvarno da se vrati ili da nas zagrli ili po glavi. Pa dajte onda da pokušamo da im idemo zagrljaj, stvarima da idemo zagrlja, da pokušamo da napravimo naše društvo bolje, da nam ova djeca ostaju odđe, a ne da gledaju dječje pobjeći glavom bez obzira. A upravo ovo politikanstvo, politikarenje ili ne znam još koju gređu riješ da mogu naći naš obije za ovo što nam se dešava sada. Pa zamislite dokle smo mi došli da gradski funkcionar kaže pa naravno da mi zapošljamo isključivo jednu nacionalnost pa rekao koju neće ispristojnosti. Zamislite vi to, Velonačnik Mović oslobodio takvog kadra i meni je to veoma drago, veoma drago, bez obzira na splet okolnosti koji je do toga doveo, veoma mi je drago zato što sam, što stranka Europskog progresa je stranka koja hoće progres, koji nije samo u tome da je veća plata, progres je u nama samima, da se mi razvijamo, da naše društvo postane bolje, da pokušamo da stvorimo ambijent, da nam djeca ođe, ostaju i rade i žive, a ne gledaju kako će iskručiti prekogranice. Evo Europa dolazi kod nas našom voljom ili njihovom, otprilike više njihovom nego našom. Uprosto znamo. Jeste, ali ovaj svakako to će biti dobra okolnost po njih, to je dobra okolnost i po nas, ali na nama je sada da pokažemo jednu vrstu odgovornosti koja do sada nije bila, a to je oduzimanje, znači više nema obećanja, nema toga, e mi kad dođemo nećemo, to smo vidjeli iz probili toga nema, oduzimanje šansi da se uštede tako radi i upravlja državnim resursima. Ja dinamično govorim pa na moment izgledalo malo za kole. Ali znate šta ovaj, čovjek ne može i ne treba uvijek da skriva emocije kad su određene stvar pitanje. I ja to tako radim.

SPEAKER_02 56:33

Tako da vama hvala na ovoj prilici i zaista mi je prijao ovaj razgovor. Apsolutno i meni i hvala za odvojeno vrijeme i za otvorenost u razgovoru. Kao što rekao, poštovani saslušavci, kasni čitavci na kraju gledanci, bio to Vlastimir Listić, nekadašnji član borda direktora aerodroma Crne Gore i nekadašnji izvršni direktor nacionalne avijompanije Montenegro Airlines. Šta dan kažem svim tradicionalnih pozdrav. Prije toga zahvalim na pažnje naravno. Ne mijajte frekvencije, čitajte naš portal. Zašto? Zato što je to najbolje za vaše mentalno zdravje i savršeno informisanost. Slava u Krajeniji i da je vršno.